BH Telecom uvodi flat rate na sve ADSL G pakete

BH Telecom uvodi flat rate na sve ADSL G pakete

I uzimo u obzir da Telecom ima najveci uptime od svih providera, tako da su cijene nekako i opravdane samo time. Ne bi uzeo ni dzaba nesto sto je nestabilno ;)
 
Član
Hidraulic je napisao(la):
Ali zato BH Telecom nudi na velikom područiju, i negdje su fixni troškovi, tj priključak tog korisnika na mrežu visoki, i BHT je zadnjim sniženjem doveo do nekog optimalnog balansa po meni.


kakvo snizenje ba?? pa ove cijene sto je gore naveo (nezz ko, mrsko mi gledat :D) i napisano je da su to nove cijene nakon snizenja. uz to kad dodas PDV, ispadne skoro da su 15ak KM skuplji od telemach-a
 
Član
DSL vs. kablovski Internet pristup

DSL i kablovski modemi nude pristup Internetu velikim brzinama. U poređenju sa tradicionalnim dial-up pristupom, ove dvije tehnologije otvaraju čitav spektar novih mogućnosti privatnim i poslovnim korisnicima. Iako su dosta slične, DSL i kablovska tehnologija se razlikuju u nekim fundamentalnim postavkama. Ove dvije tehnologije se mogu porediti s više aspekata:

- Brzina
- Sigurnost prenosa
- Raspoloživost servisa
- Rasprostranjenost

Brzina

Stvarna brzina prenosa korištenjem kablovske tehnologije nije veća u odnosu na DSL, iako se na prvi pogled stiče takav utisak. Performanse obje tehnologije variraju u zavisnosti od modela koji se koristi i saobraćajnog zagušenja na Internetu. Degradacije brzine koje nastaju sa DSL-om, vezana su isključivo za opterećenje linkova prema Internetu i prenosnog dijela mreže, dok je kod kablovskog pristupa zagušenje najčešće vezano za pristupni dio, odnosno kablovsku infrastrukturu koja se temelji na tehnologiji dijeljenja medija.

Kod kablovskih sistema više korisnika dijeli signal s istog kabla, što znači da performansa u bilo kojem trenutku zavisi od broja pretplatnika koji aktivno koriste mrežu. To znači da će za vrijeme maksimalnog iskorištenja brzina prenosa biti osjetno manja. Istraživanja su pokazala da ADSL usluga nadmašuje kablovski prenos u periodu najvećeg opterećenja, odnosno u periodu od 17:00 do 23:00 sata. Pošto je mreža uvijek iskorištena do određenog stepena, postaje očigledno da kablovska usluga daje znatno lošiji kvalitet baš u periodu kad se usluga i najviše koristi, odnosno kada je korisniku i najpotrebnija. Ovo uslovljava da cijena ovakve usluge (sa varijabilnim kvalitetom u toku dana) bude jeftinija od cijene usluge bazirane na ADSL tehnologiji.

Sigurnost prenosa

DSL tehnologija iskorištava postojeću telefonsku liniju, odnosno bakarnu paricu, te uspostavlja PPPoE sesiju, odnosno privatni virtuelni krug između korisnika i ISP-a. Dodatno, podaci se enkapsuliraju sprečavajući na taj način pristup podacima za vrijeme prenosa prema ISP-u.

Prenos preko dijeljenog medija koji koristi kablovska tehnologija omogućava uljezima da odrede trenutnu dinamičku IP adresu, te na taj način postaje osjetliviji na smetnje. Takođe, ne vrši se enkapsulacija niti kriptovanje podataka prilikom prenosa, a kablovska infrastruktura je podložna smetnjama i šumovima koji destruktivno djeluju na kavlitetu pružene usluge.

Rasploživost servisa

Za razliku od DSL-a, gdje svaki korisnik ima svoju paricu za prenos podataka, koju ne dijeli s drugima, kod kablovskog sistema nije tako. Više korisnika dijeli signal sa istog kabla, pa download sesija jednog korisnika može potencijalno oduzimati resurse drugom. Što je više korisnika, to je više potencijalnog dijeljenja ukupnog raspoloživog propusnog opsega. S druge strane, koaksijalni kabl ima puno veći propusni opseg nego telefonska parica, pa je u situacijama kada nema drugih aktivnih, korisnika na istom kablu moguće postići pojedinačno veće brzine prenosa nego kod DSL-a.

Dakle, najveći problem kablovskog Interneta je nekonstantnost pristupne brzine, što nije slučaj kod DSL tehnologija koje nude zagarantovanu pristupnu brzinu.

Rasprostranjenost

DSL usluga se ostavaruje korištenjem postojećih bakarnih parica koje su povezane sa telefonom. Iz tehničkih razloga potrebno je da korisnik bude dovoljno blizu telefonskoj cetrali. Na drugoj strani, kablovski modemi koriste postojeći sistem kablovske televizije da bi obezbijedio pristup Internetu. Kablovski pristup Internetu obezbjeđuje nekoliko kompanija koje nude kablovsku TV. Glavni nedostatak kablovske televizije je relativno mala rasprostranjenost, barem kod nas.

DSL je skuplja tehnologija od Kablovskog pa su i cijene pristupa veće
 
Član
znatel vi ljudi kakve su parice od telekoma uopste... to ne da je jad i cemer... :lol: :lol: otprilike pola je kako treba, od centrale do centrale, pola stare/katastrofa, jedva neka 3mbita pice preko istih... ugl. svodi se na to, gdje se nalazis i kakve su "zice"...
 
Član
Citat s interneta
"Kao prvo: svaki hebeni ISP uzima signal od BIHNET-a... samim tim, kvalitetom niko ne moze da im parira.
Drugo: bulaznite oko tih switcheva... jer ako hocete da koristite 2 racunara, ne treba vam nikakav switch niti kakav router da bi to radilo,niti za adsl,niti za kablovsku. Moguce je sve samo sa 1 modemom i 2 racunara.A inace onaj momak koji dode da vam prikljuci internet,kada ga vi pitate kako da podijelim konekciju on vam odmah kaze, imam ja druga koji to radi, evo ti broj...i naravno momak vam proda router i naplati ruke sto je ukucao par komandi i omogucio vam da preko PPPoE s routera idete na internet. I tako umjesto da platite jednu dodatnu mreznu karticu od 15KM, vi platite 100KM router i otprilike 50KM ruke.
Ja konkretno imam Cable Extreme paket od epn-a , jako sam zadovoljan, ali znam da ako pukne BIHNETU neki od vaznijih linkova, nema ni meni interneta.
Isto tako ako pukne epn-u neki link , opet ja nemam interneta. Tako da automatski imam vise mogucnosti da mi pukne net nego neko ko koristi adsl.
A to da je adsl brzi od cable-a .... nije ni blizu istine...cable net je uvijek bio brzi od adsl-a i po download-u i po upload-u, zavisno od paketa, a cinjenica je da je najbrzi kablovski pristup brzi od najbrzeg adsl pristupa (trenutno u BiH, kada dode adsl2 nece biti tako).
Ja bih izabrao ADSL, iako sam prezadovoljan sa cable-om, samo radi toga sto na cable-u znam da ovisim i od bihneta i od epn-a, a ovamo je samo bihnet bitan.

Ako vec uvodis internet onda prije svega moras ti da skontas sta tacno hoces i naravno kakva je infrastuktura u tvojoj okolini. U principu:

1. Moras da razmislis sta zelis. Koja brzina pristupa. Treba li ti fiksna IP adresa, koliko ces skidati raznih cuda sa interneta. Ako hoces da skidas filmove i muziku znaci da moras imati paket fakticki bez ogranicenja i sl. Da li zelis da dijelis vezu, tj. samo jedna masina na internet ili vise njih. Nemoras uvijek da imas ruter, postoji jeftinija varijanta, tacnije, besplatna varijanta da jedna masina dijeli konekciju, i u principu to radi sasvim OK uz Proxy+.

2. Treba da se raspitas u tvom ulazu, odnosno okolini kakva je situacija sa davaocima usluga. Kakve su veze, ima li padova, usporenja, da vidis cijene, brzine prenosa, ogranicenja u kolicini prenesenih podataka i sl. stvari koje posle mogu itekako da nerviraju covjeka. Naravno, bitno je da odredis da li ti je pouzdanost konekcije jako vazna, u principu, koliko para toliko muzike.

3. I na kraju, najbolja stvar bi bila ako bi mogao da nadjes nekog drugara koji se malo bolje razumije u sve to, ko razlikuje svič od rutera, i onda da to sve fino uredite.

Ako ispoštuješ ovo prethodno, lako ćeš i sam odlučiti šta je bolje, ADSL ili kablovski internet"
 
Član
eno dobili su nove albisove 8000 stb-ove u telecomu, koji konacno imaju hdmi... jest da vise nema tastature. ali su daleko bolji od starog smeca... ali naravno opet ostaje propusnost problem, dva stb-a u stanu, te adsl, jednostavno ne ide bas... na jednom uvijek ledi slika, zamrzne i sl...
 
Član
zato su motorolinih imali nekoliko stotina i kapak, ali zezaju poprilicno oni, zamrzava i rusi ;) naravno najvise imali i imaju onih kineskih, sto su isli i u testnoj fazi, ebote ja brzine kod njih, 2-3 sec dok prebaci kanal... :lol: ovi su vec ozbiljniji, stabilniji, ne "trokiraju" i sl...
 
To sto treba sekundi da promjeni kanal je normalno za IPTV, i to najvise zavisi od njih, a onda od kvaitete uredjaja ;), i oni ganjaju sta je jeftino, mozda su i ove nove dobili jeftino :D
 
Član
goni stb, koji ako brze saltas kanale, vecinom zablokira... a naravno pola stb-ova su uzeli jeftino jer ih hrvati radi eu standarda nisu htjeli, ili su isti poznati da zezaju, pa ajmo ih u bih... isto kablovska "digitalna" u ze, oni njihovi "risiveri, niko u regionu ih nije htio, jer su u sustini zastarjeli, ali zato ce nasi uzet :lol:
 
Jesu cijene malo povece al su i brzine fine, cak ima i ogromnih brzina u ponudi..


NOVI ADSL PAKETI (važe od 1. marta)

NOVO
net 1G
do 1024/128 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
1GB download saobraćaja
neograničen upload
tarifiranje dodatnog saobraćaja
10 KM


netFlat 1
do 1024/128 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
neograničeno korištenje na fer osnovi*
17 KM


netFlat 2
do 2048/256 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
neograničeno korištenje na fer osnovi*
G hosting
25 KM


netFlat 4
do 4096/384 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
neograničeno korištenje na fer osnovi*
G hosting
45 KM

NOVO
netFlat 6
do 6144/512 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
neograničeno korištenje na fer osnovi*
BIZ hosting
55 KM

NOVO
netFlat 10
do 10240/1024 kbps
2 e-mail adrese kapaciteta 200 MB
neograničeno korištenje na fer osnovi*
BIZ hosting
70 KM
 
Član
npr ovaj 10/512 u telamachu 55KM, a po toj cijeni se u toku akcije mogao uzeti 12/1

npr ja juce za 25min skinuo film 700Mb, sa paketom od 22KM :D
 
Član
Ubica ADSL-a?

"Pored televizije visoke definicije, Radijus Vektor u svojoj ponudi od 1. decembra 2009. godine ima i dva primamljiva internet paketa zasnovana na standardu EuroDOCSIS 3.0, čije brzine 30 i 60 Mbit/s predstavljaju vrhunac internet ponude u našoj državi. Naime, prvi put su brzine kojima su do sada mogli da se hvale samo veliki sistemi dostupne kućnim korisnicima. Tako je nakon nedavnog povećanja brzine u „redovnom” saobraćaju, uz zadržavanje starih cena, kablovski Internet (u proseku dvostruko povoljniji) postao i trostruko brži od trenutno najbržih ADSL-2 paketa. Upravo zbog toga EuroDOCSIS 3 nazivaju ubicom ADSL-a. Ova tehnologija u suštini predstavlja očekivani korak u postepenoj transformaciji kablovskih operatera iz pozicije dobavljača TV kanala u poziciju „full service” provajdera televizije, Interneta i VoIP servisa.

Za korišćenje paketâ V-Vision (30 Mbit/s) i V-Power (60 Mbit/s) neophodan je EuroDOCSIS 3.0 kablovski modem. U konkretnom slučaju to je Cisco EPC3000, uređaj koji može da ostvari protok 200 Mbit/s u downstreamu, odnosno 120 Mbit/s u upstreamu (do četiri puta više u odnosu na konvencionalne kablovske modeme). Modem se sa računarom (ruterom) povezuje putem LAN ili USB 2.0 veze, veoma se jednostavno instalira i koristi.

Odmah po instalaciji, čim je svih pet LE dioda na modemu veselo zasvetlelo, u adresnu traku pretraživača upisali smo www.speedtest.net. Rezultate vidite na slici (paket V-Vision). Kako uposliti 30 Mbit/s, bilo je sledeće pitanje, a rezultat čitavog ovog eksperimenta dovoljno govori – nakon nekoliko dana iz prodavnice smo se vratili sa novim terabajtnim diskom, odlučni da RapidShare pretplatu iskoristimo do poslednjeg bajta (uz protok do dva i po megabajta u sekundi, što je de facto „plafon” većine download servisa, slobodan prostor na disku topi se brže od snega u aprilu). Osim za munjevito „svlačenje” svega i svačega, potencijal kablovskog „superneta” koristili smo i za udobno streamovanje HD filmova i druge web zanimacije a da se ni u jednom trenutku nismo približili maksimalnom kapacitetu raspoloživog linka. Sve u svemu, jedno vanserijsko iskustvo za koje se nadamo da će u najskorijoj budućnosti postati svakodnevica.

• • •

Imamo li, kada se sve uzme u obzir, razloga za slavlje? Još kako, rekli bismo! Sa aspekta korisnika možemo biti sasvim zadovoljni, uprkos „dečjim bolestima” i manjim problemima koji se sporadično pojavljuju ali i brzo rešavaju. Aktuelna cena HDTV-a i brzog Interneta jedini je kamen spoticanja koji će usporiti penetraciju nove tehnologije u naše domove, ali na tom planu u ovom trenutku jednostavno nema prostora za veće uštede. Ipak, umirujuća je i sama pomisao na to da su nam tehnologije „doma budućnosti” sada nadohvat ruke, te da se lokomotiva tehnološkog razvoja stvarno zahuktala."
 
Top