Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/Koridor%2010.jpg" border="1" /></div><p>Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić
ljutio se i prošle nedelje na kritiku zbog spore izgradnje autoputeva na
Koridoru 10 i rekao medijima da u uslovima krize Srbija postiže fantastične
rezultate.</p><p class="MsoNormal">On je još 2008. poručio kako Koridor kroz našu zemlju mora
biti gotov do 2010, ako ne želimo da nas ne pregaze susedi. Posle toga je
obećao krajnji rok 1. maja, 2012., a pre neki dan je izjavio kako će Koridor
biti završen za dve godine, dakle, do polovine 2013.</p>
<p class="MsoNormal">Jednom rečju, kada je reč o izgradnji Koridora 10 u Srbiji, postalo je iluzorno
govoriti o bilo kakvim rokovima. I sam ministar Mrkonjić se jednom prilikom
našalio, izjavivši da je to jedini način da pritisne izvođače i investitore da
ozbiljno rade. <br /><br />
Kada će zaista ova evropska saobraćajnica biti kompletirana u Srbiji, danas se
ne može precizno reći, tim pre što je po ko zna koji put produžen rok završetka
severnog kraka Koridora od Horgoša do Novog Sada. Prvobitno postavljeni rok bio
je do 1. februara, pa 1. marta, nakon čega se produžio na 20. juli, a ovih dana
u priču je ušao i avgust. Ako je tako komplikovano u ravnici, šta će tek biti u
brdima i kanjonima? </p>
<p class="MsoNormal">Štrajkovi putara, rasplamsavanje krize u Grčkoj, teškoće s budžetom, sporo
projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kiše... samo su neki od
faktora koji pogubno utiču na izgradnju Koridora 10 kroz Srbiju. Taj
transevropski putni pravac direktno povezuje osam država, a, uključujući i
njegove krake, još šest, dakle, ukupno 14, zbog čega su mu sve prethodne vlade
u zemlji dale prioritet u izgradnji. Ali, rokovi se produžuju, pa produžuju. </p>
<p class="MsoNormal">Od ukupno 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara Koridora 10,
koji ide od Salcburga do Soluna, prolazi kroz Ljubljanu, Zagreb i Beograd, a
krakovi idu pravcem Niš - Sofija i Beograd - Novi Sad - Budimpešta. Putovanje
preko Srbije je mnogo kraće nego susednim Koridorom četiri preko Bugarske i
Rumunije zbog povoljnog geografskog položaja naše zemlje, tako da se vožnja
skraćuje čak za 300 kilometara. Zbog toga je EU i prepoznala ovaj putni pravac
kao najperspektivniju vezu severa kontinenta s jugom i jugoistokom i odobrila
gotovo sve tražene kredite, ali, izgradnja šepa i šepa. </p>
<p class="MsoNormal">Graditelje autoputa na severu zemlje delimično je omela i nesrećna
privatizacija u okviru NIBENS grupe, a delimično pristajanje na veoma
nepovoljan ugovor, koji je podrazumevao devet meseci za izgradnju (rok je
naknadno produžen za šest meseci), a 30 meseci za plaćanje radova vrednih 10
milijardi dinara. Drugim rečima, domaće firme trebalo je da same nađu varijantu
kako da isfinansiraju gradnju stotinjak kilometara autoputa, da bi im troškove
država naknadno refundirala, što u vreme svetske ekonomske krize – malo kome
može da pođe za rukom.</p>
<p class="MsoNormal">Iako iz NIBENS grupe na ovom projektu učestvuje samo Preduzeće za puteve
Beograd i kao podizvođač „Vojvodinaput-Bačkaput“, ni drugim članicama
konzorcijuma ne cvetaju ruže, pa se prilično muče da se rastegnu i po „tuđim“
deonicama. Poseban problem je izgradnja obilaznice oko Subotice, čiji rok
završetka je produžen do 10. oktobra, jer se na trasi isprečilo sedam
dalekovoda (!) – jedan međunarodni koji je izmešten i šest domaćih, od kojih je
samo za dva organizovan tender.</p>
<p class="MsoNormal">Na izgradnju autoputa čekaju još deonice od Niša do Dimitrovgrada i do
makedonske granice. Ministar Mrkonjić kaže da su raspisani tenderi za izgradnju
još 150 kilometara autoputeva i da će svi biti izgrađeni u roku od dve godine,
što je maksimum maksimuma za uslove ekonomske krize. Ako Koridor 10 i bude
završen do polovine 2013, biće odlično, jer se za celu deceniju u Srbiji
izgradilo tek stotinjak kilometara autoputa: po dvadesetak kilometara na
severnom i isto toliko na južnom kraku i uz jedvite jade nova traka od Novog
Sada do Beograda, s tim što još nije kompletirana u zoni beščanskog mosta, a
most bi, navodno, trebao da se pusti u saobraćaj na jesen (?).</p>
<p class="MsoNormal">Od Niša do bugarske granice nedostaje 85 kilometara autoputa. Izgradnja
obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od 8,7 kilometara poverena pre nešto više
od godinu austrijskoj „Alpini” na rok od 720 dana, a vrednost radova je 31,5
milion evra koje je odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji je krajem prošle
godine poverena i izgradnja 14,3 kilometra autoputa od Pirota do Dimitrovgrada
na rok od 540 dana, vrednost radova je 30 miliona evra, a finansira se iz
kredita EBRD.</p>
<p class="MsoNormal">Ako se krene od Niša prema makedonskoj granici, nedostaje 75 kilometara
autoputa. U novembru prošle godine potpisan je ugovor s firmom „Aktor S.A.”za
izgradnju samo 7,9 kilometara na rok od čak 540 dana, a 21,8 miliona evra
obezbeđeno je iz Helenik plana. U okviru ovog programa još pre nekoliko godina
je obećano 100 miliona evra, međutim, strahuje se da bi kriza u Grčkoj mogla da
ugrozi ovaj projekat. <br />
Grčka je još 2001. godine najavila ulaganje 550 miliona evra za realizaciju
Helenik plana, koji je imao za cilj pružanje podrške razvoju sedam balkanskih
država (Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije
i Rumunije). Krajem jula 2002. godine u Solunu je potpisan Sporazum o petogodišnjem
programu saradnje Grčke i Srbije, dakle, do 2006. godine, kada je obećana pomoć
od 265 miliona evra. </p>
<p class="MsoNormal">Srpska vlada ponudila je tada osam projekata, a grčki parlament prihvatio tri.
Među njima bila je izgradnja autoputa od Vladičinog Hana do makedonske granice
u dužini od 66 kilometara, ali je Grčka Sporazum ratifikovala tek početkom
2003. Kako od realizacije ovog projekta do 2006. nije bilo ništa, Sporazum je
tada produžen na još pet godina, dakle, do 2011, čija polovina je već prošla. U
međuvremenu je nastupila kriza. </p>
<p class="MsoNormal">Evropska investiciona banka i Svetska banka delimično finansiraju izgradnju
južnog kraka Koridora, prva od Donjeg Neredovca do Srpske kuće, a druga od
Vladičinog Hana do Neredovca. Izgradnja Koridora 10 u Srbiji danas je razapeta između
krhkog domaćeg budžeta i skupih kredita, koji se prikazuju kao povoljni, ali
zbog njihovog nepravovremenog korišćenja cena raste, zbog čega neki ekonomisti
upozoravaju na veći oprez prilikom zaduživanja, s obrazloženjem da preveliki i
preskupi ino-krediti mogu ozbiljno da ugroze finansijsku stabilnost zemlje. </p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-weight: normal"><strong>Helenik planu ističe vreme</strong></span><strong><em> <br />
</em></strong><br />
Iako su iz Grčke još prošle godine stizale poruke kako kriza neće uticati na
realizaciju Helenik plana, činjenica je da će Sporazumu o petogodišnjem
programu saradnje Atine s našom zemljom ove godine iscuriti vreme, a autoputa
nema. Da li će u narednih šest meseci uspeti da odvoje još koji evro, sasvim je
neizvesno. Naslućujući šta se može desiti s Helenik planom, ministar Mrkonjić
je još lane otvorio mogućnost da se sredstva koja nedostaju namaknu iz domaćeg
budžeta i stranih kredita. </p>
<p class="MsoNormal">Preuzeto sa : <a href="http://www.dnevnik.rs" target="_blank">Dnevnik.rs</a><br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/Koridor%2010.jpg" border="1" /></div><p>Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić
ljutio se i prošle nedelje na kritiku zbog spore izgradnje autoputeva na
Koridoru 10 i rekao medijima da u uslovima krize Srbija postiže fantastične
rezultate.</p><p class="MsoNormal">On je još 2008. poručio kako Koridor kroz našu zemlju mora
biti gotov do 2010, ako ne želimo da nas ne pregaze susedi. Posle toga je
obećao krajnji rok 1. maja, 2012., a pre neki dan je izjavio kako će Koridor
biti završen za dve godine, dakle, do polovine 2013.</p>
<p class="MsoNormal">Jednom rečju, kada je reč o izgradnji Koridora 10 u Srbiji, postalo je iluzorno
govoriti o bilo kakvim rokovima. I sam ministar Mrkonjić se jednom prilikom
našalio, izjavivši da je to jedini način da pritisne izvođače i investitore da
ozbiljno rade. <br /><br />
Kada će zaista ova evropska saobraćajnica biti kompletirana u Srbiji, danas se
ne može precizno reći, tim pre što je po ko zna koji put produžen rok završetka
severnog kraka Koridora od Horgoša do Novog Sada. Prvobitno postavljeni rok bio
je do 1. februara, pa 1. marta, nakon čega se produžio na 20. juli, a ovih dana
u priču je ušao i avgust. Ako je tako komplikovano u ravnici, šta će tek biti u
brdima i kanjonima? </p>
<p class="MsoNormal">Štrajkovi putara, rasplamsavanje krize u Grčkoj, teškoće s budžetom, sporo
projektovanje i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kiše... samo su neki od
faktora koji pogubno utiču na izgradnju Koridora 10 kroz Srbiju. Taj
transevropski putni pravac direktno povezuje osam država, a, uključujući i
njegove krake, još šest, dakle, ukupno 14, zbog čega su mu sve prethodne vlade
u zemlji dale prioritet u izgradnji. Ali, rokovi se produžuju, pa produžuju. </p>
<p class="MsoNormal">Od ukupno 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara Koridora 10,
koji ide od Salcburga do Soluna, prolazi kroz Ljubljanu, Zagreb i Beograd, a
krakovi idu pravcem Niš - Sofija i Beograd - Novi Sad - Budimpešta. Putovanje
preko Srbije je mnogo kraće nego susednim Koridorom četiri preko Bugarske i
Rumunije zbog povoljnog geografskog položaja naše zemlje, tako da se vožnja
skraćuje čak za 300 kilometara. Zbog toga je EU i prepoznala ovaj putni pravac
kao najperspektivniju vezu severa kontinenta s jugom i jugoistokom i odobrila
gotovo sve tražene kredite, ali, izgradnja šepa i šepa. </p>
<p class="MsoNormal">Graditelje autoputa na severu zemlje delimično je omela i nesrećna
privatizacija u okviru NIBENS grupe, a delimično pristajanje na veoma
nepovoljan ugovor, koji je podrazumevao devet meseci za izgradnju (rok je
naknadno produžen za šest meseci), a 30 meseci za plaćanje radova vrednih 10
milijardi dinara. Drugim rečima, domaće firme trebalo je da same nađu varijantu
kako da isfinansiraju gradnju stotinjak kilometara autoputa, da bi im troškove
država naknadno refundirala, što u vreme svetske ekonomske krize – malo kome
može da pođe za rukom.</p>
<p class="MsoNormal">Iako iz NIBENS grupe na ovom projektu učestvuje samo Preduzeće za puteve
Beograd i kao podizvođač „Vojvodinaput-Bačkaput“, ni drugim članicama
konzorcijuma ne cvetaju ruže, pa se prilično muče da se rastegnu i po „tuđim“
deonicama. Poseban problem je izgradnja obilaznice oko Subotice, čiji rok
završetka je produžen do 10. oktobra, jer se na trasi isprečilo sedam
dalekovoda (!) – jedan međunarodni koji je izmešten i šest domaćih, od kojih je
samo za dva organizovan tender.</p>
<p class="MsoNormal">Na izgradnju autoputa čekaju još deonice od Niša do Dimitrovgrada i do
makedonske granice. Ministar Mrkonjić kaže da su raspisani tenderi za izgradnju
još 150 kilometara autoputeva i da će svi biti izgrađeni u roku od dve godine,
što je maksimum maksimuma za uslove ekonomske krize. Ako Koridor 10 i bude
završen do polovine 2013, biće odlično, jer se za celu deceniju u Srbiji
izgradilo tek stotinjak kilometara autoputa: po dvadesetak kilometara na
severnom i isto toliko na južnom kraku i uz jedvite jade nova traka od Novog
Sada do Beograda, s tim što još nije kompletirana u zoni beščanskog mosta, a
most bi, navodno, trebao da se pusti u saobraćaj na jesen (?).</p>
<p class="MsoNormal">Od Niša do bugarske granice nedostaje 85 kilometara autoputa. Izgradnja
obilaznice oko Dimitrovgrada u dužini od 8,7 kilometara poverena pre nešto više
od godinu austrijskoj „Alpini” na rok od 720 dana, a vrednost radova je 31,5
milion evra koje je odobrila Svetska banka. Istoj kompaniji je krajem prošle
godine poverena i izgradnja 14,3 kilometra autoputa od Pirota do Dimitrovgrada
na rok od 540 dana, vrednost radova je 30 miliona evra, a finansira se iz
kredita EBRD.</p>
<p class="MsoNormal">Ako se krene od Niša prema makedonskoj granici, nedostaje 75 kilometara
autoputa. U novembru prošle godine potpisan je ugovor s firmom „Aktor S.A.”za
izgradnju samo 7,9 kilometara na rok od čak 540 dana, a 21,8 miliona evra
obezbeđeno je iz Helenik plana. U okviru ovog programa još pre nekoliko godina
je obećano 100 miliona evra, međutim, strahuje se da bi kriza u Grčkoj mogla da
ugrozi ovaj projekat. <br />
Grčka je još 2001. godine najavila ulaganje 550 miliona evra za realizaciju
Helenik plana, koji je imao za cilj pružanje podrške razvoju sedam balkanskih
država (Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije
i Rumunije). Krajem jula 2002. godine u Solunu je potpisan Sporazum o petogodišnjem
programu saradnje Grčke i Srbije, dakle, do 2006. godine, kada je obećana pomoć
od 265 miliona evra. </p>
<p class="MsoNormal">Srpska vlada ponudila je tada osam projekata, a grčki parlament prihvatio tri.
Među njima bila je izgradnja autoputa od Vladičinog Hana do makedonske granice
u dužini od 66 kilometara, ali je Grčka Sporazum ratifikovala tek početkom
2003. Kako od realizacije ovog projekta do 2006. nije bilo ništa, Sporazum je
tada produžen na još pet godina, dakle, do 2011, čija polovina je već prošla. U
međuvremenu je nastupila kriza. </p>
<p class="MsoNormal">Evropska investiciona banka i Svetska banka delimično finansiraju izgradnju
južnog kraka Koridora, prva od Donjeg Neredovca do Srpske kuće, a druga od
Vladičinog Hana do Neredovca. Izgradnja Koridora 10 u Srbiji danas je razapeta između
krhkog domaćeg budžeta i skupih kredita, koji se prikazuju kao povoljni, ali
zbog njihovog nepravovremenog korišćenja cena raste, zbog čega neki ekonomisti
upozoravaju na veći oprez prilikom zaduživanja, s obrazloženjem da preveliki i
preskupi ino-krediti mogu ozbiljno da ugroze finansijsku stabilnost zemlje. </p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-weight: normal"><strong>Helenik planu ističe vreme</strong></span><strong><em> <br />
</em></strong><br />
Iako su iz Grčke još prošle godine stizale poruke kako kriza neće uticati na
realizaciju Helenik plana, činjenica je da će Sporazumu o petogodišnjem
programu saradnje Atine s našom zemljom ove godine iscuriti vreme, a autoputa
nema. Da li će u narednih šest meseci uspeti da odvoje još koji evro, sasvim je
neizvesno. Naslućujući šta se može desiti s Helenik planom, ministar Mrkonjić
je još lane otvorio mogućnost da se sredstva koja nedostaju namaknu iz domaćeg
budžeta i stranih kredita. </p>
<p class="MsoNormal">Preuzeto sa : <a href="http://www.dnevnik.rs" target="_blank">Dnevnik.rs</a><br /></p>
<br>
