Član
Mali ali tehničar
Tri godine nakon lansiranja, novi «come-back» šarmantnog Fiata 500 u prošlost. Ovoga puta ne u dizajnerskom smislu, već zahvaljujući dvocilindarskom motoru, kao na početku karijere 50-ih godina prošloga veka
Bez ikakve sumnje, Fiat 500 najveći je uspeh torinskog proizvođača u poslednjih par decenija. Jeste da ih još uvek nema, niti će ih biti u tolikom broju kako nekada, ali već sada preko pola miliona primeraka sastavni su deo urbanog pejzaža. Uglavnom u vlasništu pripadnica lepšega pola, sa izvesnim socijalnim statusom, koje su jednostavno fascinrane ovom «pot de yaourt» (šoljicom za jogurt, kako ga popularno nazivaju u Francuskoj). A kako bi nastavio da «surfa» na talasima nostagije, i ujedno zadovoljio najstrože ECO norme, Fiat je od nedavno ubacio dvocilindarski agregat, jedini takve vrste u svetu. Suprotno od onoga što bi se dalo pomisliti, radi se o potpuno novom konceptu, u koji je investirano 350 miliona evra.
Cilj je bio proći buduće Evro 6 norme o količini izduvnih gasova, koje će po svemu sudeći proterati dizel motore iz gradova Zapadne Evrope. Uspešno obavljen zadatak, jer «povampireni fića» izbacuje u atmosferu samo 95 g/CO2 po kilometru (92 kada je opremljen robotizovanim automatskim menjačem Dualogic), zahvaljujući čemu u Francuskoj ima pravo na ekološki bonus od 1.000 evra. Pohvalno, nema šta, samo koje su realne prednosti ovako malog bloka u poređenju sa dva postojeća četvorocilindarska ?
Najmanji na tržištu
Do sada, najpoznatiji za mala kubikaže bio je japanski Daihatsu, čijih tri cilindra i 1.000 cm3, pokreće pojedine modele Toyote i grupacije PSA (Citroen C1 i Peugeot 107). Fiat je otišao korak dalje, odstranivši još jedan cilindar i smanjivši zapreminu na 875 dm3. U poređenju sa 1.2/69 ks, dobilo se na veličini (- 23 %) i težini (-10%, tako da ima jedva 85 kg), dok je snaga podignuta na respektabilnih 85 ks, što je za 6,5 puta više od prvog Fiata 500. Pitate kako? Zahvaljujući elektro-hidraulično promenjivoj distribuciji ventila i turbo punjaču na izduvne gasove, koji ujedno obezbeđuje respektabilnih 145 Nm obrtnog momenta. Kažete malo?
Možda, samo treba znati da se 1.2 zadovoljava sa 102 Nm, a «snažni» 1.4 16v/100 ks sa 131 Nm. Osim toga, da bi ostvarili navedeni obrtni moment, moraju da se «zavrte» na najmanje 3.000 obrtaja (1.4 na čak 4.250), dok dvocilindrašu treba samo 1.900! Bezmalo kao dizelu 1.3/75 Multijet. Sve ovo pod uslovom da niste pritisnuli nesretno dugme Eco. Naime, njime je Fiat želeo sniziti potrošnju, ali sve što su uspeli je gubitak snage i perfomansi. Aktiviran, uguši motor do te mere, da obrtni moment spadne na 100 Nm, što se odmah primeti pod stopalom, ne i na putnom računaru…
U svakodnevoj upotrebi
Jednom završeno analiziranje podataka, ostaje nam da proverimo u praksi navedene prednosti. Pre toga, jedan krug oko automobila, kako bi se uverili da nema nikakvih vizuelnih razlika. Fiat 500 evidentno je k’o bombona, posebno kada je kao naš ofarban u nebo plavu boju, sa par «sportskih» atributa. Mislim pre svega na aluminijumske naplatke i pneumatike dimenzija 185/55 R15, kao i na spojler pri vrhu zadnjeg stakla. Ali čim se stavi kontakt ključ u bravu, prepoznatljiv «pot-pot-pot-pot» zvuk, jasno ga distancira od ostalih verzija. Nešto kao skuter ili poveća kosilica za travu, na šta se evidentno treba navići, upravo kao i na vožnju.
neodoljivi šarm, +
karakter motora, +
mala težina, +
nivo izduvnih gasova +
potrošnja, -
pozicija za upravljačem, -
prostor na zadnjim sedištima -
Naime, za čas se nađe na 4-5 hiljada o/min, za čim realno nema potrebe. Elastičan i startan, najbolji je u nižem i srednjem režimu rada, tako da je prava milina voziti po gradu, dok je spomenuti zvuk sve prijatniji sa porastom obrtaja. Mogu se ipak osetiti lake vibracije, posebno u radu na mestu i dok je hladan. Kada postigne radnu temperaturu, postaje beščujan, pre svega jer je opremljen sistemom Stop&Start, koji ga gasi čim se zaustavi i podigne stopalo sa papučice kvačila.
Sa izuzetkom par «kaliranja», radi sasvim korektno, i po želji se može isključiti. Uveden je kako bi se uštedelo gorivo i smanjio nivo izduvnih gasova , kao i spomenuti Eco program, nažalost, bez većeg uspeha. Naša prosečna potrošnja iznosila je 7,7 lit, dok se po gradu, od semafora do semafora, kreće između 8,5 i 9 lit. Od obećanih 4,1 lit, nema ništa, čak ni u idealnim uslovima. Više puta stavljao sam putni računar na nulu, i nikada nisam uspeo sići ispod 5,4 lit.
Preciziram, vozio sam brzinom između 60 i 100 km/h, u četvrtom ili petom stepenu, sa uključenim Eco modom. Ko ostvari nižu, ili je imao snažan vetar u leđa, ili zna neku meni nepoznatu «caku». Uzgred rečeno, sa uključenim Eco, ne može razviti više od 150 km/h, dok u normalnim okolnostima pogura do 180 km/h. E sad, ovo baš i nije preporučljivo, jer mekano trimovan, pa uz to kratak i lagan (930 kg), Fiat 500 pri višim brzinama šeta po putu. Agilan i zabavan po gradu, kao i u «cool» vožnji po regionalnim putevima, nije u svom elementu kada se pojača ritam. U krivinama je izraženo podupravljanje, a kako ESP nije u serijskoj opremi, treba pažljivo dozirati pritisak na gas, posebno u zimskim uslovima. Logično, sa međuosovinskim rastojanjem od samo 2,3 m i platformom Pande, teško je očekivati više.
Kome je do prave sportske vožnje, a uz to ima 42.689 evra (ne, ne, nije greška), od nedavno postoji 695 Tributo Ferrari!? Radi se o specijalnoj izvedbi sportskog odeljenja Abarth (u vlašnistu Fiata od 1947 god), koje je u saradnji sa Ferarijem razvilo ovu mini bombu, u koju sam imao čast smestiti se.
Za grad i «šminkanje»
Po svemu ostalom, 09 TwinAir je kao i ostali 500, sa interijerom koji pleni orginalnošću i brigom za detalje. Italijanima se mora odati priznanje, pored Minija, sigurno je najšarmantiji automobil(čić) na tržištu. Umeci od plastike u boji karoserije, na centralnoj armaturi, podsetili su me na mog prvog “Fiću”, no ona ovde nije u funkciji uštede, već stila. Isto se odnosi i na instrument tablu, nažalost slabo preglednu. Naime na duplom displeju, vozač traži pogledom kazaljku brzinometra (spolja), odnosno obrtomera, smeštenog u unutrašnjosti sata. Centralni deo je rezervisan za podatke sa putnog računara, temperaturu motora, količinu goriva i slično, no svi su preterano sitni.
Vožena verzija distancirala se bogatom unutrašnjom opremom, kao što je upravljač obložen kožom, sedištima sa jačim bočnim osloncima u kombinaciji koža/platno, automatskom klimom, električnim staklenim krovom…, što sve daje još upečatljiviji utisak. Zamerke se odnose na samu poziciju za upravljačem, preterano uzdignutu za iole korpulentnije osobe. Sedište se samo teoretski podešava po visini (zapravo samo nagib sedalnog dela), a nedostaje i oslonac za desni lakat. Naprotiv, pozicija menjača je odlična, a ručica zadovoljavajuće precizna.
Pozadi, pristup zadnjim sedištima je relativno lagan, no «zabranjen» za osobe više od 1,7 metara. Sam prtljažnik je praktičan i upotrebljiv, ali skromne zapremine od jedva 200 dm3. Kome treba više, zadnji nasloni se obaraju u odnosu 50/50.
Jednim pogledom
Dizajn /****
Performanse ****
Funkcionalnost /***
Kočnice /***
Kvalitet /***
Motor ****
Udobnost ****
Menjač ****
Vozne osobine ***
Cena ***
Prosečna ocena: **** (u okviru klase)
Ostaje nam još cena, opet nepoznata kod nas u vreme probne vožnje. Informacije radi, u Francuskoj 0.9 TwinAir skuplji je od 1.2 za 1.800 evra, odnosno jeftiniji za 200 evra od 1.4. Ukoliko primenimo ovu logiku, i uračunamo aktuelne popuste, ispada da bi se u Srbiji prodavao počevši od 13.200 evra. Uzmite ovo sa rezervom, posebno jer je testirani auto imao dosta dopunske opreme, tako da je u Francuskoj za njega trebalo izdvojiti 17.000 evra.
Sinonim dobrog ukusa i izvesnog socijalnog statusa « Fića » nas je opet prijatno iznenadio. Jeste da je skup i nedovoljno ekonomičan, ali koncepcija motora je interesantna, i može postati ozbiljna alternativa malim dizelima, neadaptiranim za gradsku upotrebu. Uskoro se očekuju još dve izvedbe ovog bloka, tj jedna bez turbo punjača, od 65 ks, i druga, još snažnija, od 105 ks, koje bi trebale zameniti postojeće četvorocilindarske, kao i slabiji dizel 1.3 MJT.
Abarth 695 Tributo Ferrari
Mali Škorpion ne prestaje da nas iznenađuje. Nakon modela 500 Abarth, « ukrstio » se sa čuvenim konjem koji se propinje (Cavallino Rampante), poznatijim pod imenom Ferrari. Za rezultat imamo pravu malu bombu, nazvanu 695 Tributo Ferrari, po prvi put predstavljanu na salonu u Frankfurtu 2009-te godine. Od onda, pa sve do GP u Monzi, kada su vozači Ferrarija Fernando Alonso et Felipe Massa dobili po jedan primerak na poklon, o njemu se nije mnogo čulo. Iznenađenje je zato bilo ogromno, kada smo se nedavno našli oči u oči sa ovim mikro bolidom. Kakva razlika u poređenju sa našim Fiatom 500 0.9 TwinAir!
Spoljašnjim izgledom dominiraju aluminijumski naplaci od 17 cola, sa gumama dimenzija 205/40, iz kojih proviruju crvene Brembo čeljusti sa četiri klipa. Još impresivnija je izduvna grana sa četiri izduva (dual mode) i zadnjim difuzerom vazduha, dok je pri vrhu stakla veliki spojler. Spreda, prorezi za vazduh su još širi nego li kod Abartha 500, sa Xenon svetlima protiv zaslepljivanja.
Dodajte na sve to još par nalepnica, značke 695 na bokovima i spoljašnje retrovizore od carbona, da bi slika bila potpuna. Unutrašnjost je podjednako impresivna, i praktično sva od karbona. Ovo se odnosi na komandnu tabli i poleđinu školjastih kožnih sedišta “Abarth Corsa by Sabelt".
Na tehničkom planu treba istaći da 1.4 T-Jet sada razvija 180 ks, pri 5.750 o/min, uz obrtni momenat od 250 Nm. U kombinaciji je sa petostepenim elektro-hidrauličnim menjacem MTA (Manual Transmission Automated), koji omogučuje brže prelaze. Nema klasičnu ručicu, brzine se menjaju isključivo dvema « šapama » pored upravljača. Perfomanse su potpuno na nivou očekivanja, maksimalna brzina iznosi 225 km/h (mama mia), a do 100 km/h ubrzava za manje od 7 sec.
Ukoliko ste se nakon svega navedenog ozbiljno « napalili », požurite, jer za sada je najavljeno, pogodili ste, samo 695 primeraka, po bagatelnoj ceni od 42.680 evra! Mnogo? Kako za koga, jer Ferrari se nada da će ih prodavati kao « privezak » uz svoje modele, kao što Aston Martin radi sa još manjim Cygnet (iQ de luxe).