Eksperiment sudnjeg dana

[LudoA]

Eksperiment koji bi se trebao dogoditi slijedeći tjedan u laboratoriju CERN, oko 100 metara ispod zemlje blizu francusko-švicarske granice, neki već nazivaju 'eksperimentom sudnjeg dana'.

Stroj, akcelerator čestica, uz čiju pomoć će se eksperiment izvesti dugačak je gotovo 30 kilometara i košta 4,4 milijarde funti.

U trenutku kada bude pokrenut, a to bi se trebalo dogoditi 10. rujna, ovaj 'apokaliptični' stroj za razbijanje atoma postat će doslovce vremenska mašina koja bi znanstvenicima trebala otkriti kako je nastao svemir i što se događalo odmah nakon Velikog praska, prije otprilike 14 milijardi godina.

Očekuje se da će u trenutku kada znanstvenici stvore uvjete nakon Velikog praska, pojaviti tražene i pretpostavljene čestice koje tvore materiju i nove dimenzije.

Stručnjaci vjeruju da će pritom biti stvoreno mnogo malih crnih rupa, malenih verzija 'čudovišta' iz dalekog svemira koja upijaju svu materiju oko sebe, pa čak i svjetlost, koja im, iako putuje najvećom mogućom brzinom uopće, ne može pobjeći.

Zbog toga neki od znanstvenika pokušavaju zaustaviti ovaj projekt posljednjim pokušajima putem suda.

Strahuju da se eksperimentom zadire u potpuno nepoznato područje čime bi se mogla ugroziti sigurnost cijele planete.

Grupa koja stoji iza cijelog projekta, Europski centar za nuklearna istraživanja, tvrdi da će male crne rupe nestati čim budu stvorene.

Ali njihovi oponenti upozoravaju da nitko ne može 100% garantirati kako crne rupe neće opstati, postepeno rastući do veličine koja bi mogla progutati cijeli Zemlju.

Iz Centra pak tvrde da je ovaj eksperiment od ključne važnosti za otkrivanje vječne misterije postanka svemira i svega u njemu.

U eksperimentu bi čestice atoma trebale biti usmjerene u suprotnim smjerovima njihovih praveih putanja kroz 30 kilometarski podzemni stroj, što je skoro veličina londonske podzemne željeznice.

Čestice će putovati toliko brzo da će svake sekunde obići cijelu duljinu 11 245 puta.

Kao krajnji rezultat, znanstvenici očekuju da će otkriti fundamentalni dio atoma, koji se zove Higgsov bozon, za koji se smatra da postoji, ali nikad nije znanstveno dokazan.

Profesor Otto Rossler, koji predvodi oponentsku stranu podigao je na Europskom sudu za ljudska prava tužbu protiv 20 zemalja koje financiraju ovaj projekt.
'Vrlo je vjerojatno da će te male crne rupe preživjeti, narasti i pojesti cijelu planetu iznutra,' tvrdi profesor.

Glasogovornik Centra navodi da se 'eksperimentom neće stvoriti ništa što se već rutniski ne događa u prirodi.'

:: dnevnik.hr

link: http://public.web.cern.ch/Public/Welcome.html

:icon_eek: "male crne rupe unutar zemlje" - ovo mi ne zvuci nimalo dobro :icon_confused:

 

[Fele]

Pa sto onda experimentisu kad sve znaju i kad je sve rutinski kako kazu

 

[LudoA]

Nisam ni znao da OVO postoji
Likovi hoce da stvore male crne rupe, ko da gledam zvjezdane staze.

Evo i youtube kanal: http://www.youtube.com/user/CERNTV

 

[Death_beat]

4,4 milijarde funti!!
koliko se milijarda trosi za istrazivanje svemira, a cemu to sve?!
desetine milijardi bi se mogle iskoristiti za rjesavanje silnih problema na zemlji, od cega cemo imati koristi, a od istrazivanja svemira, osim glupih zakljucaka, nikakve koristi nema..

 

[LudoA]

Crna rupa je ogromna masa na malom prostoru koja svojom gravitacijom čak privlače i čestice svjetlosti, fotone, svjetlost je elektromagnetna pojava.
A ovaj "objekat" koliko je znam, može proizvesti anti-materiju...
LudoA Ukucaj TOKAMAK (toroidalna kamera sa magnetnim katuškami) na Google

mocno :icon_eek:

<embed id="VideoPlayback" src="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=-1297117137837778403&hl=en&fs=true" style="width:400px;height:326px" allowFullScreen="true" allowScriptAccess="always" type="application/x-shockwave-flash"> </embed>

 

[tibor987]

Neka neka, mozda izumimo nesto bolje, mozda putovanje kroz crne rupe hehe....a ako podje sve po zlu i ode planet u PM, nema veze, ionako smo mi ljudi stoka, samo se koljemo nema beda velikog hihihihiihhi

 

[Salle]

Neka neka, mozda izumimo nesto bolje, mozda putovanje kroz crne rupe hehe....a ako podje sve po zlu i ode planet u PM, nema veze, ionako smo mi ljudi stoka, samo se koljemo nema beda velikog hihihihiihhi

More do koljena... hehehe

 

[jaha]

hahahaah..................sluso sam ovo neki dan na tv-u no sikiriki,nema od nestanka zemlje nista-barem dok nepocnu.......ehheheh

 

[enesss]

idemo svi u svemiiirr

 

[edo]

možda otkriju da u mojoj avliji ima nafte...

 

[corrado]

pa šta ak nas sve uvuče, ima i gorih verzija sudnjeg dana.. ja bi probao

 

[Death_beat]

ha u pravu ste, dok smo mladi trebamo probati sve

 

[tibor987]

Ajde da i mi informaticari upadnemo u neku rupu, nije vise bitno koja hahahahahaahhahahaah :lol::lol::lol::lol::lol::lol::lol:

 

[ogipower]

e svasta , sta oni ekspermentisu jos koliko para a nisu normalni bolje dasu meni dali ja bi to u pametne stvari potrosio ulozio

 

[emirEX_sa]

evo jos materijala za citanje

Autor: J. Stojković |

Najveći poduhvat u novijoj istoriji nauke, čiji je početak više puta najavljivan i odlagan, najzad će početi. Posle 14 godina rada, utrošenih osam milijardi dolara i niza tužbi, u subotu će na granici Švajcarske i Francuske probno biti pušten u rad najveći akcelerator čestica ikad napravljen u okviru kontroverznog eksperimenta koji treba da rasvetli tajne postanja.

Veliki hadronski kolajder (LHC), akcelerator koji su gradili vodeći fizičari planete u Centralnoj evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja (CERN) i preko 2.000 istraživača sa nekoliko stotina fakulteta iz celog sveta i laboratorija iz 34 zemlje, biće isproban etapno. Naučnici se nadaju da će im taj uređaj omogućiti da dobiju verodostojne informacije o nastanku univerzuma. Oni pretpostavljaju da će pomoću njega ponovo stvoriti uslove kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle Velikog praska.
Kolajder se nalazi u džinovskom tunelu na dubini od 100 metara i prečnika 27 kilometara. Dva snopa čestica će se kretati suprotnim smerovima velikom brzinom. Međutim, njihove putanje će se na mnogi mestima presecati i sudarati. Čestice će usmeravati nekoliko hiljada superprovodljivih magneta. Upravo će posledice tih sudara biti glavni predmet istraživanja naučnika. Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, prvi protoni će početi da kruže po celom akceleratoru 2. ili 3. septembra.
Posle toga inženjeri procenjuju da će im biti potrebno mesec-dva da bi doterali i podesili intenzitet snopova pre nego što dozvole njihovo sudaranje i proizvodnju čestica koje su dovele do nastanka univerzuma.
CERN će zatvoriti akcelerator tokom zime da bi se uštedela struja, a u međuvremenu čitava armija fizičara koji su sagradili dva džinovska detektora čestica ATLAS i CMS pripremaće se za veliki događaj, to jest aktiviranje celog Velikog hadronskog kolajdera 21. oktobra.
Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi uništile ne samo mašinu već i pola teritorije Francuske i Švajcarske i - na kraju - našu planetu.
Naučnici tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko, to jest nekoliko delića sekunde, da bi nanele bilo kakvu štetu. Osim toga, dodaju oni, sudaranje subatomskih čestica, slično onome koje će izazvati kolajder, konstantno se dešava u prirodi, a sudari čestica kosmičkog zračenja proizvode mnogo više energije od kolajdera.
„Sasvim je očigledno da neće biti smaka sveta kad uključimo naš akcelerator“, ističe Lin Evans, šef projekta CERN.

Odbrojavanje
Na sajtu www.lhcountdown.com u toku je neprekidno sekundno odbrojavanje vremena do starta hadronskog kolajdera. Do zaključenja ovog broja lista (18 časova), brojčanik je pokazao da je ostao još jedan dan i pet sati.

CERN naljutio fudbalske najvijače
Navijači polufinalne utakmice ovogodišnjeg Evropskog fudbalskog prvenstva tvrde da je CERN kriv za smetnje prenosa u drugom poluvremenu utakmice, kada je u čitavoj Evropi nestala slika iz Bazela, iz Švajcarske. Zvanično objašnjenje bilo je da je smetnje u prenosu uzrokovala jaka oluja.

blic

---------------------------------------------------------------------------------

Jedan od dva točka od nerđajućeg
čelika koji su napravljeni u fabrici ‘Lola’
Tom važnom događaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, prisustvovaće i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu.
„Mnogo je naučnih tajni koje čekaju odgovore od ovog eksperimenta“ čiji je konačan cilj da objasni nastanak svemira, kaže za „Blic“ Popović, koji je bio deo tima od 20.000 naučnika iz celog sveta, od toga 7.000 fizičara angažovanih na 14-godišnjim pripremama eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
„Nadamo se da ćemo konačno potvrditi postojanje Higsovog bozona, čestice koja eksperimentalno nikada nije registrovana, a objašnjava masu. Tu je i zagonetka materije i antimaterije i možda nekih novih tipova materije, pa pitanje šta se dešava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona nestaje“, nabraja dr Popović i dodaje pitanje svih pitanja - da li će svemir nastaviti da se širi ili će početi da se hladi i skuplja.
„Moguća su i iznenađenja, a u tom slučaju, nauka će morati da preispita neke postulate i teorije“, napominje Popović, koji je poslednji put u julu bio u CERN-u.
Naš sagovornik napominje da će 4. oktobra u objektu smeštenom nadomak Ženeve, gde se sto metara ispod zemlje proteže tunel dug 27 kilometara, biti održana prezentacija detektora „Atlas“. Za tu gigantsku mašineriju Institut je uradio dva tzv. mala točka, dajući, srazmerno mogućnostima, svoj doprinos najvećem projektu u istoriji nauke.
„Otvorićemo i šampanjac“, uzbuđeno kaže Popović.
„Atlas“ je jedan od četiri detektora na kružnom tunelu kroz koji će se propustiti snopovi protona brzinom tek nešto manjom od brzine svetlosti i prvi u kojem će se dogoditi sudar.

---------------------------------------------------------------------------

Detektor na kojem je radilo 2.000 naučnika visok je 50 metara, kao desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva točka od nerđajućeg čelika napravljena u fabrici ‘Lola’, svaki prečnika devet metara i težine ‘tričavih’ 120 tona. U delovima je u Ženevu prevezen na osam kamiona i tamo sklopljen i spušten na svoje mesto krajem februara“, opisuje Popović i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS, učestvovao Institut Vinča.
Prema rečima direktora Instituta za fiziku, eksperiment će se odvijati u fazama, a planirano je da se maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduće godine.
Projekat je do sada koštao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne prepreke i to ne samo naučne. Za njega su vezane brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe koje bi uništile ne samo kolajder već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Kritičari kažu da bi i eventualna rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da naraste i ugrozi opstanak čovečanstva. Nemački hemičar Oto Rosler izveo je čak proračun koji dokazuje takve apokaliptične tvrdnje.
„Moji propračuni pokazuju da je prilično verovatno da će ove male crne rupe opstati, eksponentno se uvećavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i dokaže da grešim, ali oni to ne žele“, požalio se Rosler.
Sličnu parnicu pokrenuli su u martu pred Okružnom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sančo, takođe bez uspeha.
Naučnici CERN-a tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Svi proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za „Blic“ dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da je „fantastično mala verovatnoća“ da se crne rupe uopšte pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.

Kolajder u brojkama

Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu će doći do direktnog sudara dva snopa čestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
- Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara, što bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
- 3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godišnje, što je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.