Ayrton Senna-16 godina poslije....

Ayrton Senna-16 godina poslije....

Član
Ayrton Senna bi 21.03. slavio svoj 50. rođendan. Prisjetite se velikana!
Da mu život nije prerano okončan na Velikoj nagradi San Marina 1. svibnja 1994. godine trostruki svjetski F1 prvak Ayrton Senna danas bi proslavio 50. rođendan. Briljantna sportska karijere nezaboravnog brazilskog vozačkog asa završila je tragedijom u 34. godini života prilikom udarca bolida u zid pored staze tijekom utrke u kojoj je imao vodeću poziciju na stazi. Legendarni brazilski pilot osvojio je tri naslova svjetskog prvaka u Formuli 1 (1988., 1990., 1991.), ukupno ostvario 41 pobjedu i 80 puta stao na pobjedničko postolje
Najupečatljiviji Senin kišni klasik bila je trka za Veliku nagradu Evrope, vožena u Doningtonu 1993. godine - našavši se, u jednom trenutku, na petoj poziciji, Ayrton obilazi jednog po jednog direktnog konkurenta i već posle prvog kruga izbija na čelnu poziciju. Keke Rosberg je za tu demonstraciju esencijalnog umeća rekao da je „Senin prvi krug u Doningtonu bio jedan od najboljih koje je ikada video. Jednostavno je tako". Britanski mediji su ga zbog toga krstili imenom „čovek koji hoda po vodi".

Ayrton je rođen kao dete bogatog veleposednika, Miltona da Silve, 21. marta 1960. godine u Sao Paolu. Njegov otac stao je svom snagom iza sina kada je primetio da on poseduje neverovatan talenat za upravljanje svim vrstama četvorotočkaša. Od karting šampionata stiže do Formula Ford 1600 serije i seli se u Englesku. Do tada je nastupao pod imenom Ajrton da Silva, ali pošto je to veoma često prezime u Brazilu (portugalska verzija Jovanovića, recimo) odlučuje da uzme majčino devojačko prezime i postaje Sena. U to vreme, zbog nedostatka sponzora, umalo da se okonča njegova karijera - odgovornost preuzima otac, i novcem svoje kompanije finasira sinovljevu karijeru. Ayrton ulazi u Formula Ford 2000 seriju, osvaja naslov, da bi već sledeće sezone istu stvar učinio i u britanskom Formula 3 šampionatu, što je već bila overena propusnica za svet Formule 1.
Sem nedodirljivosti po kiši, Ayrton je imao još jednu specijalnost - bio je neverovatno brz u kvalifikacijama. Osvajao je pol-pozicije i sa manje konkurentim bolidima, o onim sa velikim ekipama da ne govorimo. Od 162 nastupa u karijeri, Ayrton je uspeo da zabeleži čak 65 pol-pozicija, što, procentualno gledano, verovatno nikada neće biti dostignuto - poređenja radi, Mihael Šumaher je imao 3 pol pozicije više, ali je i startovao 250 puta.
Na velikoj nagradi Monaka, 1984. godine, pala je kiša i ceo trkački svet bio je fasciniran onim što je mladi Brazilac tada pokazao. Mit o kišnom čoveku rodio se baš tu, na uskim i klaustrofobičnim ulicama male kneževine. Startujući kao trinaesti, Senna izvodi svoj magični ritual vožnje koja nije od ovoga sveta i pretiče sve svoje suparnike neobjašnjivom lakoćom, na stazi na kojoj je, makar teoretski, skoro nemoguće preticati. Od vodećeg čovek u trci, profesora Prosta, Ayrton je brži čak četiri sekunde! Kiša, koja mu je omogućila da demonstrira svoj raskošni talenat, sprečila ga je da na kraju pobedi - trka je prekinuta u trideset prvom krugu, kada je Sena bio na prvom mestu, ali zbog propisa da se računa poredak u trenutku isticanja crvene zastave ( poslednji put viđenog u Maleziji ove godine) na kraju je završio kao drugi. Ipak, najupečatljiviji Sennin kišni klasik bila je trka za Veliku nagradu Evrope, vožena u Doningtonu 1993. godine - našavši se, u jednom trenutku, na petoj poziciji, Ayrton obilazi jednog po jednog direktnog konkurenta i već posle prvog kruga izbija na čelnu poziciju. Keke Rosberg je za tu demonstraciju esencijalnog umeća rekao da je „Senin prvi krug u Doningtonu bio jedan od najboljih koje je ikada video. Jednostavno je tako". Britanski mediji su ga zbog toga krstili imenom „čovek koji hoda po vodi". Sam Senna imao je veoma jednostavno objašnjenje činjenice da mu na mokroj stazi niko nije dorastao - pričao je da je, još kao dečak, na jednoj trci kartinga po kiši, bio deprimiran činjenicom da nikako nije mogao da savlada svoje vozilo i da je stalno sa svoje leve i desne strane gledao suparnike koji ga lako prolaze. Obećao je sebi tada da će naučiti da vozi u takvim uslovima i neprestano je izlazio na stazu kad god bi pala kiša i vežbao do iznemoglosti. Kao što znamo, obećanje dato sebi ispunio je na veličanstven način.

Pakleni vikend na stazi Imola, u San Marinu, poslednjih dana aprila i prvog dana maja 1994. godine, počeo je teškim udesom koji je na slobodnom treningu u petak doživeo Rubens Baričelo. Samo munjevita reakcija profesora Sida Vatkinsa sprečila je Rubinja da proguta sopstveni jezik. O onome kroz šta je prolazio, Brazilac je kasnije pričao:

„Kada sam došao sebi, u medicinskom centru, prvo lice koje sam ugledao bio je Ayrtonovo, sa suzama u očima. Nikada ga nisam video takvog ranije. Imao sam osećaj da mu se čini da je on doživeo incident. Rekao mi je da ostanem miran i da će sve biti u redu”.

U subotu, stvari su postale još gore. Pokušavajući da odveze što bolji kvalifikacioni krug, Austrijanac Roland Racenberger izgubio je kontrolu nad svojim bolidom, poleteo kroz vazduh pri velikoj brzini i udario u zaštitnu ogradu. Nije mu bilo spasa. Senna je posetio mesto fatalnog udesa i na njemu je bilo lako vidljivo da je tragedija mladog vozača ostavila veoma dubok i bolan utisak. Mit dalje tvrdi da je u trku u nedelju Ayrton, sem sa svog trećeg pola te sezone (od tri moguća), krenuo i sa malom austrijskom zastavom unutar vozačkog kombinezona. U incidentu toliko puta ponovljenom na televiziji tokom narednih godina, u krivini Tamburello, Williams Ayrtona Senne udario je pri velikoj brzini u zaštitnu ogradu. Uprkos tome što televizijski snimak nije pokazivao da je bolid drastično oštećen (kokpit je ostao čitav i na prvi pogled netaknut), članovi medicinske ekipe koja je došla da ukaže prvu pomoć nisu gajili nikakvu nadu za život Brazilca. Radilo se o tome da je jedan deo bolida otkinut od siline udara i da je probio Senninu kacigu. Profesor Sid Vatkins, koji je, naravno, prvi prišao slupanom bolidu, kasnije je detaljno opisao ceo događaj:

„Ayrton je delovao spokojno. Podigao sam mu kapke i bilo je jasno, na osnovu izgleda zenica, da je doživeo teško oštećenje mozga. Izvadili smo ga iz kokpita i položili na zemlju. Kako smo to učinili, on je uzdahnuo. Bez obzira na to što sam agnostik, osetio sam da je njegova duša napustila telo u tom momentu".

Trka je ipak nastavljena, posle drugog restarta, i ubrzo po njenom završetku, potvrđeno je da je veliki brazilski vozač mrtav. Pobednik trke, Mihael Šumaher , kao i ostali vozači, plakali su javno, ne uspevajući da kontrolišu emocije i zaprepašćenost užasnom vešću. Karijera i život jednog od najvećih vozača (za mnoge najvećeg, bez ikakve dvojbe) u istoriji Formule 1 završeni su tako 1. maja 1994. godine.
http://www.youtube.com/watch?v=svDuPAThOlc
 
Član
<object width="480" height="385"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/VUYWFtz0wLU&hl=en_US&fs=1&"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/VUYWFtz0wLU&hl=en_US&fs=1&" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="480" height="385"></embed></object>
 
Član
senna-1-1.jpg
 
Početnik
Steta zbilja steta evo procitao sam i ovaj blog...cuj pogino i taj lik sto se jedini
zauzeo za njega i to slucajno opet j*i mu mater al smrdi to nesto i to navelko
i taj gore klip zadnje 2 sec nedostaju prije udara kamera se ugasila....
Mozda to i nije bilo slucajno i ja kad sam gledao na nacionalnoj prva
teorija je potvrdjena o pucanju letve volana ali ipak steta takvog asa
vise nikad...
 
Top