Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/sudar.jpg" border="1" width="445" height="269" /></div><p>Nakon što je krajem prošle godine u Srbiji stupio na snagu nov Zakon o
bezbednosti u saobraćaju, mnogima se učinilo se da će na srpskim putevima biti
manje saobraćajnih nezgoda. Međutim…</p><p>Visoke novčane kazne, kazneni poeni i oduzimanje vozačkih dozvola ipak nisu
doveli do značajnijeg smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa najtežim
posledicama. Učesnici u saobraćaju uglavnom podržavaju nove zakonske odredbe,
mada smatraju da ima još dosta prostora da se bezbednost u saobraćaju popravi.</p>
<p>„Vozač sam već dvadeset godina i striktno se pridržavam propisa. Mislim da
bi nivo bezbednosti u saobraćaju dobrim delom mogli da poprave saobraćajni
policajci češćim kontrolama vozača, a ne samo u pojedinim nedeljama kada se
promoviše bezbednost u saobraćaju.“</p>
<p>„Smatram da je bezbednost u saobraćaju na izuzetno niskom nivou. Ja kao
pešak mogu sebe i svoju bezbednost da kontrolišem, ali je najstrašnije to
koliko su deca nezaštićena u saobraćaju.“</p>
<p>„Lično mislim da su se učesnici u saobraćaju pridržavali novog zakona samo
na početku njegove primene. Posle toga su nastavili da se ponašaju u saobraćaju
po starim navikama.“</p>
<p><strong>„Gledanje kroz prste“</strong></p>
<p>U nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ugrađeni su vrlo
restriktivni instrumenti, posebno po pitanju nivoa alkohola u krvi, kaže Milan
Vujanić, predsednik srpskog Komiteta za bezbednost saobraćaja. Ako neko svesno
želi da ugrozi sopstveni život tako što će da vozi pijan, to bi moglo da bude
prihvaćeno kao njegovo pravo, ali samo u slučaju da se takva osoba nađe sama na
drumu. Međutim, ovde se radi o zaštiti života drugih učesnika u saobraćaju i tu
ne sme da bude „gledanja kroz prste“, smatra Vujanić:</p>
<p>„Kad naiđete na vozača koji ima preko 1,2 promila alkohola u krvi, on mora
odmah da bude zadržan u policijskoj stanici najmanje dvanaest sati bez
mogućnosti da bilo gde ide. Ukoliko su mu eventualno potrebni lekovi, neko će
morati da mu ih donese u policijsku stanicu. Možete da krenete na godišnji
odmor i da vam u krvi nađu 1,4 promila alkohola. Vi ćete takođe biti zadržani u
policijskoj stanici 24 sata, pa ćete tek nakon toga moći da odete kući ili na
odmor. Sve to je ugrađeno u nov Zakon baš zato što smo uvideli koliko je to
opasno po samog vozača i da ne bismo druge dovodili u opasnost. To što neko
svesno rizikuje sopstveni život bi se možda tolerisalo da je to samo njegovo
pravo. Međutim, mi moramo da sačuvamo živote drugih učesnika u saobraćaju“,
kaže Vujanić.</p>
<p><strong>Svi znaju gde su kontrole</strong></p>
<p>U Srbiji gotovo da ne postoji vozač koji nije u stanju da predvidi gde može
da očekuje radarsku kontrolu, a ako i zaboravi da oduzme gas, tradicionalna
vozačka „solidarnost“ u vidu ablendovanja će ga na vreme upozoriti na
prisutnost policije. Kontrola alkohola u krvi se najčešće sprovodi krajem
kalendarskog meseca, vikendom i u vreme slava, dok je bahatost vozača koji sebe
smatraju „nedodirljivim“ i dalje vrlo izražena.</p>
<p>Krajnji bilans je podatak da je samo na području Policijske uprave
Kragujevac, u proteklih mesec i po dana, u saobraćajnim nezgodama poginulo šest
lica, dok je čak 58 osoba povređeno. Razlog što nov Zakon o bezbednosti
saobraćaja na putevima nije doživeo potpunu primenu je nedostatak podzakonskih
akata, koji bliže uređuju ulogu porodice i drugih institucija u stvaranju
uslova za veću bezbednost na putevima, smatraju u Saobraćanoj policiji.</p>
<p>Boban Bubanja, samostalni policijski inspektor u Odeljenju kragujevačke
Saobraćajne policije, ocenjuje da je prvi efekat primene novog zakona brzo
splasnuo upravo zbog nedefinisane uloge drugih značajnih činilaca sistema
bezbednosti saobraćaja. „Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je po prvi
put definisao i neke druge subjekte koji imaju značajnu ulogu u sistemu
bezbednosti saobraćaja - od porodice, preko sistema obrazovanja, novoformirane
Agencije za bezbednosti saobraćaja, zdravstvenog sistema, do drugih nadležnih
državnih institucija. Međutim, nedostatak podzakonskih akata, kojima je trebalo
definisati ulogu tih subjekata, uticao je da efekti primene novog zakona ne
budu onakvi kakve smo očekivali“, kaže Bubanja.</p>
<p><strong>Pešaci na udaru</strong></p>
<p>U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama poginula
281 osoba, što je povećanje od blizu sedamdeset odsto u odnosu na isti period
prošle godine, kada je na srpskim drumovima život izgubila 251 osoba. U odnosu
na isti period 2010. godine, broj povređenih veći je za gotovo deset procenata.</p>
<p>Najčešći uzroci udesa sa tragičnim posledicama su vožnja pod dejstvom
alkohola, prekoračenje brzine i nepropisno preticanje, a u porastu je i broj
saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju pešaci. U Komitetu za bezbednost
saobraćaja smatraju da je to, pored ostalog, posledica nedostatka sistemskih
rešenja za učešće pešaka u saobraćaju i blage kaznene politike prema njima.</p>
<p>Autor: Miloš Santrač, Kragujevac<br /><br />
Odgovorni urednik: Ivan Đerković</p><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15288066,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">Dw-world.de</a> <br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/sudar.jpg" border="1" width="445" height="269" /></div><p>Nakon što je krajem prošle godine u Srbiji stupio na snagu nov Zakon o
bezbednosti u saobraćaju, mnogima se učinilo se da će na srpskim putevima biti
manje saobraćajnih nezgoda. Međutim…</p><p>Visoke novčane kazne, kazneni poeni i oduzimanje vozačkih dozvola ipak nisu
doveli do značajnijeg smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa najtežim
posledicama. Učesnici u saobraćaju uglavnom podržavaju nove zakonske odredbe,
mada smatraju da ima još dosta prostora da se bezbednost u saobraćaju popravi.</p>
<p>„Vozač sam već dvadeset godina i striktno se pridržavam propisa. Mislim da
bi nivo bezbednosti u saobraćaju dobrim delom mogli da poprave saobraćajni
policajci češćim kontrolama vozača, a ne samo u pojedinim nedeljama kada se
promoviše bezbednost u saobraćaju.“</p>
<p>„Smatram da je bezbednost u saobraćaju na izuzetno niskom nivou. Ja kao
pešak mogu sebe i svoju bezbednost da kontrolišem, ali je najstrašnije to
koliko su deca nezaštićena u saobraćaju.“</p>
<p>„Lično mislim da su se učesnici u saobraćaju pridržavali novog zakona samo
na početku njegove primene. Posle toga su nastavili da se ponašaju u saobraćaju
po starim navikama.“</p>
<p><strong>„Gledanje kroz prste“</strong></p>
<p>U nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ugrađeni su vrlo
restriktivni instrumenti, posebno po pitanju nivoa alkohola u krvi, kaže Milan
Vujanić, predsednik srpskog Komiteta za bezbednost saobraćaja. Ako neko svesno
želi da ugrozi sopstveni život tako što će da vozi pijan, to bi moglo da bude
prihvaćeno kao njegovo pravo, ali samo u slučaju da se takva osoba nađe sama na
drumu. Međutim, ovde se radi o zaštiti života drugih učesnika u saobraćaju i tu
ne sme da bude „gledanja kroz prste“, smatra Vujanić:</p>
<p>„Kad naiđete na vozača koji ima preko 1,2 promila alkohola u krvi, on mora
odmah da bude zadržan u policijskoj stanici najmanje dvanaest sati bez
mogućnosti da bilo gde ide. Ukoliko su mu eventualno potrebni lekovi, neko će
morati da mu ih donese u policijsku stanicu. Možete da krenete na godišnji
odmor i da vam u krvi nađu 1,4 promila alkohola. Vi ćete takođe biti zadržani u
policijskoj stanici 24 sata, pa ćete tek nakon toga moći da odete kući ili na
odmor. Sve to je ugrađeno u nov Zakon baš zato što smo uvideli koliko je to
opasno po samog vozača i da ne bismo druge dovodili u opasnost. To što neko
svesno rizikuje sopstveni život bi se možda tolerisalo da je to samo njegovo
pravo. Međutim, mi moramo da sačuvamo živote drugih učesnika u saobraćaju“,
kaže Vujanić.</p>
<p><strong>Svi znaju gde su kontrole</strong></p>
<p>U Srbiji gotovo da ne postoji vozač koji nije u stanju da predvidi gde može
da očekuje radarsku kontrolu, a ako i zaboravi da oduzme gas, tradicionalna
vozačka „solidarnost“ u vidu ablendovanja će ga na vreme upozoriti na
prisutnost policije. Kontrola alkohola u krvi se najčešće sprovodi krajem
kalendarskog meseca, vikendom i u vreme slava, dok je bahatost vozača koji sebe
smatraju „nedodirljivim“ i dalje vrlo izražena.</p>
<p>Krajnji bilans je podatak da je samo na području Policijske uprave
Kragujevac, u proteklih mesec i po dana, u saobraćajnim nezgodama poginulo šest
lica, dok je čak 58 osoba povređeno. Razlog što nov Zakon o bezbednosti
saobraćaja na putevima nije doživeo potpunu primenu je nedostatak podzakonskih
akata, koji bliže uređuju ulogu porodice i drugih institucija u stvaranju
uslova za veću bezbednost na putevima, smatraju u Saobraćanoj policiji.</p>
<p>Boban Bubanja, samostalni policijski inspektor u Odeljenju kragujevačke
Saobraćajne policije, ocenjuje da je prvi efekat primene novog zakona brzo
splasnuo upravo zbog nedefinisane uloge drugih značajnih činilaca sistema
bezbednosti saobraćaja. „Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je po prvi
put definisao i neke druge subjekte koji imaju značajnu ulogu u sistemu
bezbednosti saobraćaja - od porodice, preko sistema obrazovanja, novoformirane
Agencije za bezbednosti saobraćaja, zdravstvenog sistema, do drugih nadležnih
državnih institucija. Međutim, nedostatak podzakonskih akata, kojima je trebalo
definisati ulogu tih subjekata, uticao je da efekti primene novog zakona ne
budu onakvi kakve smo očekivali“, kaže Bubanja.</p>
<p><strong>Pešaci na udaru</strong></p>
<p>U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama poginula
281 osoba, što je povećanje od blizu sedamdeset odsto u odnosu na isti period
prošle godine, kada je na srpskim drumovima život izgubila 251 osoba. U odnosu
na isti period 2010. godine, broj povređenih veći je za gotovo deset procenata.</p>
<p>Najčešći uzroci udesa sa tragičnim posledicama su vožnja pod dejstvom
alkohola, prekoračenje brzine i nepropisno preticanje, a u porastu je i broj
saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju pešaci. U Komitetu za bezbednost
saobraćaja smatraju da je to, pored ostalog, posledica nedostatka sistemskih
rešenja za učešće pešaka u saobraćaju i blage kaznene politike prema njima.</p>
<p>Autor: Miloš Santrač, Kragujevac<br /><br />
Odgovorni urednik: Ivan Đerković</p><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15288066,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">Dw-world.de</a> <br /></p>
<br>
